Kad bih se zvala…
Kad bih se zvala Nikola nosila bih brkove u valovima.
Kad bih se zvala Mislav mirisala bi na drvo limuna.
Kad bih se zvala Sven bila bih vihorasta.
Kad bih se zvala Saša svi bi me zvali Maša.
Kad bih se zvala Valerija prema tuđem mišljenju bih popodneva aranžirala.
Kad bih se zvala Josefina bila bih glavno jelo najboljeg dana u godini sada.
Kad bih se zvala Saša
Kad bi se zvala Saša odgajali bi me po standardima za djevojke modernog doba. Nosila bih mini suknje i imala bih dečka sa sedamnaest. Pušila bih tanke cigarete koje bih plaćala novcem zarađenim preko ljeta kod bake. S novcem koji sam zarađivala radeći preko godine subotom u tatinom uredu mogla sam ići u kino, kazalište, na koncerte ali nisam mogla kupovati cigarete. Razvio je roditeljsko čulo za laganje i svaki put bi mi uzeo kutiju cigareta koju sam pokušavala prošvercati kupivši je njegovim novcem. Pušila sam u dvorištu. Zimi, dok sam pocupkivala mahao mi je s prozora. Kad bih se vratila nazvao bi me licemjerkom. Uslijedio bi monolog.
„Porezima i trošarinama na duhan financiraš vojsku i industriju tzv. obrane domovine i ljudskih prava. Sa svih strana čuješ mir, mir ali u tim govorima nema mira, riječ se reciklira i kroz tisućljeća je izgubila vrijednost, pohabala se, treba ju dati na infuziju. Ratovi su legalizirani i odobreni od predstavnika svetih knjiga u kojima piše – Ne ubij! Uzevši u obzir sve navedeno ne možeš biti pacifist, kupovinom cigareta financiraš industriju rata.“
„Ma daj stari, prestani. Pušio si dvadeset godina. Tko je od nas veći hipokrit?“
Zalupila bih vrata.
„Mašo, mirišem dim, ne puši u sobi!“
„Nisam Maša, ja sam Saša!“
„Ja više volim Maša i točka!“
„Nije li vrijeme da prihvatiš moje ime bez obzira na tvoje preferencije?“
Kad i se zvala Mislav
Kad bih se zvala Mislav planirala bih ljetno putovanje motorom u Albaniju, na Skadarsko jezero. Svako popodne, po povratku s posla, po kuhinjskom stolu, ponekad i podu, rasprostrla bih karte i olovkom slijedila imena koja bih željela posjetiti. Iz dana u dan imena bi se redala čineći gužvu na stolu i dovodeći je do sveopćeg haosa. U naletu srdžbe sve bih pobacala u koš. Sljedećeg dan bih krenula iz početka.
Kad bih se zvala Josefina
Kad bih se zvala Josefina imala bih trgovinu slamnatih šešira i rukom rađenih suvenira na trgu Malo mira, u istom nizu s restoranom „Kod Ratatuia“, slastičarnicom „Miu-miu“ i pekarnicom „Lastino gnijezdo.“ Moja radnja zvala bi se jednostavno „Šešir“ ali po tome ne bi bila poznata. Svi bi me znali pod imenom „Od tri do osam.“
© Mary Mrvos
mary mrvos 