Mali format – priča broj 3

architecture-automobile-buildings-2928066

Photo by Pepe Caspers from Pexels

Torbe su bile na broju. Srce i sat su otkucavali. Iz vana je došao zvuk auta koje se zaustavilo. Mašina je nastavila raditi. Kroz rešetku koja je prekrivala prozor prizemna stana nisam mogla odgonetnuti  marku ni boju. Stigao je ranije, ipak, pričekat ću dok se kazaljka ne približi trici odnosno četvorci kako je pokazivao sat. Nisam ga vratila unazad na Greenwich ostavila sam ga na centralno-europskom vremenu. Zvuk motora mi se rugao:“Nisi spremna za izlazak u noć. Kukavico. Hajde da te vidim.“ Želja da mu odgovorim i vrisnem sudarala se sa željom da pričekam vrijeme dogovora. Kako su se zatvarala vrata sobe i apartmana zatvorila su se i vrata privremen sigurnosti. Našla sam se u nepoznatom hodniku. Provirivši van ista sinoćna ulica sad osvijetljena s dvije-tri lampe, bez drveća i pusta. Tišina se kupila oko mene kad sam shvatila da auto koji čeka nije crveni Renault i da su tablice druge. On se neće pojaviti začuh misao. Zašto ne bi, sve smo dogovorili, on će doći, ne bi me iznevjerio. On se neće pojaviti ponovno je zazvonilo. Pitaj taksistu možeš s njim do aerodroma. Ma ne, ne mogu iznevjeriti čovjeka. Dala sam riječ. Srce je kucalo, kazaljka se pomicala. Pokucala sam na prozor. „Oprostite, vi nekoga čekate.“ „Ne“, odgovorio mi je snen vozač, okrenuo ključem i nestao. Tišina se kao uska haljina stiskala uz mene. Sat je kucao. Srce je lupalo. Postalo je jasno on stvarno neće doći.  Izvadila sam blok i pronašla broj taxi službe. Ženski glas se odazvao nakon drugog zvonjenja. Rekla je da joj ulica nije poznata i da provjerim. Pročitala sam što piše na ploči iznad ulaza. Spustila sam telefon. Unutarnji glas je krenuo: „Rekla sam ti da pitaš čovjeka, ali ti uvijek sve znaš najbolje, ovi te nikad neće pronaći. Ulica u kojoj se nalaziš ne postoji na karti. Nisu je ucrtali.  Ti si  fatamorgana, pas lutalica.“ Galeb je kliknuo. Srce više nisam čula. Hrabrila sam se. Oglasi li se galeb još jednom sve će biti u redu. Uši su me boljele od naprezanja. Nisam znala da je tišina zahtjevan sugovornik. Taxi se pojavio unutar pet minuta. Tišina je nestala. Srce je ponovno kucalo ujednačenim ritmom.

Tekst je nastao na temu Sitni sati i krupne greške, Mini kursa koji je na FB organizirala Ana Gord. 

Marijana Mary Mrvoš